Prodajte svoja umetnička dela na SerbianaArt-u. Kreirajte Vašu galeriju danas!

 
Vi ste ovde :: Galerija Početna :: Portfolio Ristic Biljana

Ristic Biljana

Ukupno radova: 52

Srbija

Ristic Biljana

Biografija

Biljana Ristić je rođena u Nevesinju u Hercegovini. Slikarstvo kao način života i razmišljanja odabrala je pre više od dve decenije.

Pored slikarstva bavi se dizajnom, ilustracijom, a 2006.g. izdala je i DVD projekat: “Odjeci”, film o Nevesinju, o Hercegovini, o prirodnom blagu tog kraja.

Dizajn i likovno rešenje za knjige : “Priče iz životnog džepa”, Kose Vukajlović “, “Na prtinama satarine”, “Oslobođene riječi “ Momčila Golijanina , “Pesme“ Milana Nenadića, “Moji razgovornici” Milenka Stojičića, “Koraci iznad tišine “ Jelene Vranković, “Dahom ti ime pišem... “ Željka Tepavčevića…, „Tajna rakijskog kazana“, Željka Kuvača, „Dunja“ Vasiljke Marić, nose potpis B.Ristić.

Film “Stara Hercegovina” u formi digipaka koji prati i buklet sa prevodom na tri jezika , nemački, engleski i ruski takođe nose njen dizajnerski potpis.

Član je i osnivač Likovne grupe” AlBi-art “ iz Novog Sada.

Imala trideset samostalnih izložbi i veliki broj kolektivnih. Dobitnik pet puta I mesta na Međunarodnim izložbama MIRK, kao i dve Velemajstorske diplome takođe na MIRK-u.

2012. g. dobitnik nagrade „Juhorski prsten“, kolonije Svojnovo 2012.

Slike sa Međunarodne izložbe Sv. Anastazija Sirmijumska u Mondoviju (Sv.Stošija) poklonjene su zadužbini Sv.Stošije u Zadru.

Jedan od organizatora i učesnik projekta KROZ RAVNICU U BOJAMA, serije izložbi slika po Vojvodini, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu.

Organizator je i učesnik humanitarnih aukcija slika za pomoć deci.


SAMOSTALNE IZLOŽBE:

- Nevesinje, januar 2002.
- Novi Sad, januar 2003.
- Sombor, mart 2003.
- Nevesinje, avgust 2003.
- Kula, septembar 2003.
- Backa Topola, decembar 2003.
- Novi Becej, decembar 2003.
- Novi Sad, januar 2004.
- Pancevo , septembar 2004.
- Novi Sad, januar 2005.
- Zrenjanin, juni 2005.
- Vrsac, juni 2005
- Nevesinje, avgust 2005.
- Novi Sad, mart 2006.
- Srbobran, juni 2007.
- Novi Sad, januar 2008.
- Zrenjanin, april 2008.
- Novi Sad, april 2008.
- Nevesinje, avgust ,2008.
- Novi Sad, januar ,2009.
- Novi Sad, januar 2010.
- Beograd, februar 2010.
- Bački Petrovac, maj 2010.
- Nevesinje, avgust 2010.
- Novi Sad, januar 2011.
- Novi Sad, septembar 2011.
- Klek, 2011.
- Ravni Topolovac, 2011.
- Kikinda, 2012.


HEROJI HERCEGOVINE:

- 14. -19. februar 2015. g. Vestibil Gradske kuće Subotica
- 18. april 2015.g. Dom vojske Pančevo
- 15. – 19. Jun 2015. g. Galerija KC Novi Sad,
- 22. juna – 3. jula 2015. g. Hol Galerije RTS-a Beograd
- 11. - 23. jula 2015. g. Galerija Nevesinja
- 24. juli – 14.avgust , 2015. g. Muzej gradaTrebinja, Trebinje
- 11.- 16. septembar, 2015. g. Dom kulture Bileća
- 17.- 27. septembar, 2015. g. KC Gacko u okviru manifestacije “Ćorovićevi susreti“ 2015.
- 2. – 5. novembar, 2015. g. Narodna biblioteka Vuk Karadžić Kragujevac
- 6. - 14. novembra, 2015. g. Dom kulture Sečanj
- od 14. oktobra do 3. novembra 2015. g. “STRAST I MAGIJA” Kombank Art Hol galerija Beograd


NEKE OD KOLEKTIVNIH IZLOŽBI:

- X beogradska mini art scena 2003
- XI beogradska mini art scena 2004
- XIV beogradska mini art scena 2007
- XVI beogradska mini art scena 2009
- Jesenji likovni salon Vrbas 2007
- Umetnost za mir u Evropi i svetu ” Mondovi” Italija, 2007
- VI Međunarodna izložba slika ”ŽENE SLIKARI” 2008, Majdanpek
- VIII. DELVIDEKI NAPOK 2008. Budimpešta
- VII Međunarodna izložba slika ”Žene slikari” 2009, Majdanpek
- IX Zrenjaninski susret slikara 2009
- 6th International Biennial Pastel Exhibition- Nowy Sacz 2013, Poljska
- Umetnost u minijaturi 2013 – MajdanArt 2013, Majdanpek, Srbija
- ВоВаАрт 2013 – Balaton, Mađarska


Učestvuje na domaćim i međunarodnim kolonijama.
NEKE OD KOLONIJA:

- 2012. „17 vodenica“, Gadžin Han, Niš
- 2012. „Svojnovo 2012“, Paraćin
- 2012. „Zlakuška jesen“, Zlakusa, Terzića avlija
- 2012. „Lika u srcu2“, Udbina, Lika
- 2011. „SVOJNOVO 2011“, Paraćin
- 2010. „SVOJNOVO 2010“, Paraćin
- 2008. „KISELJAK“, Kiseljak
- 2007.‚‚KREŠEVO 2007“, Kreševo
- 2007. „KISELJAK“, Kiseljak
- 2007. „PIHAČI“, Stubičke Toplice
- 2005. „KISELJAK“, Kiseljak
- 2003. „KOLUT“, Kamarište


IZVODI IZ KRITIKA:

“ …. Za mnoge romanticare i pristalice umetnosti radi umetnosti,umetnik treba da se odvoji od drustva u kulu od slonovace utoliko pre sto je svetina po prirodi neprijataljski raspolozena prema geniju.Vini u svom delu Stelo apostrofira misao biti sam i izvrsiti svoju misiju.Ali biti dosledan prema prirodi svoga bica oslobodjen uticaja neceg mozda najplemenitijeg ili moralnog.
Biljana Ristic je britka i putena likovna individualnost koja balansira izmedju datosti i zelje.Ona razbija sematske asocijacije,suptilnim pastelnim nanosima,kruzeci oko izdvojenog detalja koji je apostrofirala kroz sopstvenu simboliku kroz jezgro price ili svedeni umetnicki akcenat.Takva imaginarna i duhovna relevantnost je uzvisenog posebnog anestetickog dejstva kao nuznost i kao prva esteticka forma zakona opste harmonije najneposrednija i najpotpunija.”

Zoran Gashi


“ U osnovi stvaralackog cina i postupka Biljane Ristic u samom njenom epicentru je strast.Strast kao stvaralacki cin i strast kao potentni radjajuci princip.A imenica strast dolazi od glagola stradati.Pa,zato kada kazemo da neko nekog bezstrasno voli ,to znaci da ga voli bez spremnosti da strada za njega.Pa cak kad se setimo prvih dodira u erotskoj strasti mi se prisetimo premiranja koje lici stradanju,ali to stradanje ,ta strast je dakle stvorenje neceg novog.Zar u takvom strasnom cinu se nisu zarumenili,u apstrakcijama,falusoidni predeli mikro kosmosa zene ,a i cele vasione.Zar se u takvoj strasti jabuka ne uranja u vrtlog prostora u spiralama i talog vremena pored piramida.I zar tom istom strascu,kraljevac kao kakav mocan kraljevic ne razara kamen i u tom stradanju ne vaskrsava ga u svoje mocne i fascinantne latice.”

Blagoje Bakovic



“ Uvek sam se pitao kako je moguce da naizgled “mrtve” stvari koje nas okruzuju u nasem zivotu poseduju toliko zivotnih energija,toliko bezimenih neispricanih prica.Toliko topline i skoro magicnu moc da te oplemene da probude i ozive osecanja kojih nismo svesni –zapise nasih predaka.Kolika je snaga ognjista ili stare petrolejke kada se uspesno nosi sa neonskim osvetlenjem,kompjuterima,pronalascima 21.veka,sa novim “izumima “ savremenih likovnih tekovina?
Mozda ce kompjuter imati tu snagu u 25. veku ali za sada ta stara dama uvek ce naci mesto u nekom kutku i u najsavremenijem enterijeru,kao na slici Biljane Ristic.
Posmatrajuci pastele koje nam predstavlja Biljana, u prvi mah izborom motiva otkriva nam njeno poreklo,njene korene rodne joj Hercegovine.
Neopterecena akademskom analizom kompozicije,gradnjom slike Biljana nam se “razgolicuje” i pokazuje onakvom kakva jeste.Metafizinost hercegovackog podneblja provlaci se kroz svaku sliku nevidljivom niti ,koja nije naslikana ,ona se jednostavno oseca.
Sluzeci se realistickim pristupom Biljana nas uvlaci u svoj svet u svoju intimu ,u svoj kolorit.Tahnikom pastela uspeva da materijalizuje strukturu predmeta ali ono sto je po meni mnogo znacajnije uspeva da stvori atmosferu,taj nevidljivi titraj metafizike.
Baveci se slicnom tematikom ,iz iskustva znam da ce duhovnost nadvladati materijalno.
Biljana nam je pokazala da vlada tehnikom pastela ,zna da gleda i posmatra.Kolorit je cist i jasan.Kompozicija slika je cvrsta i stabilna sa povremenim naznakama nemiranja sa klasicnom postavkom kompozicije sto nam otkriva da je svesna svig postignutog maksimuma u ovim slikama ali da je svesna i svog nemira u dubini duse koja trazi nove puteve,nove izazove i nova pitanja!
Jednog dana postavice pitanje gde je granica horizonta bilo nad vojvodjanskom ravnicom ili krsevitom Hercegovinom
Gde okaciti fenjer svojih predaka?

Tibor Nadj


Svugde se moze slikati, ali - to je truizam, zavicaj je slikaru najpovoljniji ambijent.” (Oskar Davico o slikama Milana Konjovica)

BIljana Ristic je strasni samonikli slikar hercegovackog podneblja. Njene slike na izlozbi u Kleku gledao sam kao Mesonije u sliku “Minsterski mir” Terborha na prodajnoj izlozbi zbirke “Demidov - Donato”, u Parizu, 1868. godine. Kod svake sam morao zastati da srce i oko zadovoljim. Iz svake bi nesto zasjalo, u svakoj bilo neceg razmisljanju podsticajnog, sve su bile pune znacenjske opalizacije. Te oslikane kamene ploce zaokupljivale su mi cula bojom, zvukom i mirisom. Razlicita sinestezija izazivala je znatizeljni nadrazaj i zaposljavala moje meditacije. Nijedno mi culo na toj izlozbi nije bilo nezaposleno! Biljani Ristic, od zavicajne ljubavi i talenta uzvrsnoj i uzdusastoj, misao neprekidno i zanosno bludi nad hercegovackom, duhu zavetarnom i krsevitom zaneblju. Drevni kamen i kamene grede talasaju njenu mastu i njene unezverene i radoznaleoci umetnicke. Tamo gde “vuk vije da druzinu svije” njeno je porodicno gnezdo davno svito, njeno je zastitno potkrilje. Kada god oseti duhovnu teskobu, ona se, samoodbrambenim refleksom, iz Novog Sada prenese rodnom, zarkovitom i smirajnom Nevesi nju, svom duhovnom pribezistu i likovnom inspirativnom stvaralackom vrelu, da bol odagna, da tugu rasprsi. Tamo je srce hoce! Cvrstim sponama u Biljani Ristic su skopcana dva prostora: panonski, sa plodnim cernozemom, i - -- hercegovacki, borbom za samoodrzanje nasumorenim. Ovaj drugi je njenom ceznjom i nostalgijom obujmljen, mami joj uzdahe i jecanje srca.Oba zive izvan zakona prolaznosti!
Dok nam forma ovih slika paznju drzi, u retencijama nam se uspostavlja eticka i religiozna snaga cvrstih gorstaka u borbi protiv konvertita i gramzljivih lomivrata koji su hteli da im uskrate pravo na cetiri vrednosti slobode ( po merilima starih Grka ): zivljenja, misljenja, govora i postupanja. Slike Biljane Ristic su umetnicki savrseno sazdane. One su produkt njenog izrazi tog likovnog talenta, potrebe stvaralackog bica i olujnih emocija i refleksija.Njene boje asociraju odjeke siromastvom sjaktavog i nesnovitog prostora, lisenog, na slika ma, sunca i hlada. Autorkinom zeljivom i krticavom umu i uzditom i svetlom duhu najvise odgo vara znacenjski izraz tropa. Odabrani simboli i motivi u likovnoj idiosinkraziji refleksi vnih tonova asociraju i neke druge, sire predstavne slike. Oni dodiruju i zagonetna varnicenja i apokalipsu zvezdanog, kosmickog prostora. U ovom originalnom (ne eklektickom) semiotickom skupu i odbiru znakova za docaravanje zavicaja izrazeni su: kamen i kuce plocarice slamnih krovova (u kojima se nalaze ognjista, verige i cerjen svodovi ), pojate i pokoja vocka, cabar i stupa, palisadi i mostovi, bogomolje i ciraci, jabuka i hleb, burila i namreskan i zadumljen seljak... Bitnosti zivota Hercegovine, koja “ sve naseli a sebe ne iseli ”, Biljana Ristic voli i cuva, slikama ovekovecuje i taj dragoceni uprt u milotnim uprtacama u buducnost nosi.

Prof. dr Spasoje Grahovac


Biljana Ristic se vec duzi niz godina bavi slikarstvom i drugim oblicima likovnog i filmskog stvaralastva. Ona je iskusan izlagac – do sada je priredila cak 27 samostalnih izlozbi a veoma cesto je nastupala na grupnim postavkama kod nas i u inostranstvu. Njeno slikarstvo nastaje na kamenoj podlozi. Radi se o kamenim plohama. Cvrstoca, obezbedjena reljefnost i materijalnost – skoro su odvukli Biljanu Ristic ka slikanju tema iz proslosti. Jer, kamen ima iskonsko znacenje.On je potvrda, cak ovaplocenje, sedimentirane proslosti. A Biljana Ristic se, svojim slikama, nastavlja na taj proces sedimentiranja. Njen bojeni sloj jeste pokusaj da se ostvari jos jedna ovovremenska naslaga, i zbog toga nastoji da ozivi autenticne izglede zavicajnog krsa, ognjista, vec zaboravljenih a sada vec tradicionalnih etnografskih i etnoloskih predmeta i motiva... Hercegovina stara je, u ovim slikama, zadnji sloj kamenog sedimenta. I tu kao da je sve doslo na svoje mesto. Intuitivno, umetnica se, na svoj nacin, nastavila na prirodu. Pri tome ona u kamenu strukturu uplice vlastito bice. I tu, ponovo, dolazi do cudesnog spoja bozanske i ljudske tvorevine. Zbog toga ove slike, sasvim jasno i citko likovno uspostavljene, oslonjene na liniju i crtez, na boju i kolorit a pri tom sasvim personalno senzibilizirane – mogu da nam pruze puno zadovoljstvo. Jer, prepoznajemo teznju umetnika da nam predstavi svoje reminiscencije na iskon zavicaja, prepoznajemo cudesno likovno zadovoljstvo ostvarenog spojem slike i te cudesne podloge, prepoznajemo jedan neobican svet koji nas nateruje da se zapitamo o mogucnostima ljudskog stvaralastva, i o umetnosti samoj... Jer, kako je to vec, povodom slika Biljane Ristic, primetio moj kolega Vladimir Valencik, „u ovim radovima je simbiozom duha i kamena – ostvareno jedno malo cudo“...

Sava Stepanov


STRAST I MAGIJA – paradigma poetike postojanja

Izložba slika Biljane Ristić, koje zbog osobenosti plastičkog koncepta imaju značenje tematskog ciklusa jednostavnog naziva STRAST I MAGIJA, predstavlja u punom smislu slobodnu volju umetnice nezavisne prema konvencijama favorizovanih i dominantnih aktuelnih poetskih orijentacija. Opus ove slikarke beleži razuđenost tematskog interesovanja, kao izraza stvaralačke radoznalosti, pa otuda i ne čudi odlučnost programskog iskoraka u plastički svet subjektivnog doživljaja prirode i bića slike, koji su isključivo u funkciji umetnosti interpretiranih mimo dejstva vizuelne predstave realnih činjenica toponimskog značenja. Biljana, rekli bismo, po sopstvenom izboru i saglasno svom likovnom snzibilitetu uzima ono najbolje iz hronologije umetničke prakse, podrazumevajući u toj činjenici pre svega čistu likovnost lišenu suvišne i pretenciozne narativnosti.

Maslačak, kao osnova Biljaninog ikonografskog sadržaja, jedna je od najrasprostranjenijih biljki koja se, iako nežne i krhke građe, opire surovim klimatskim uslovima preživljavanja. Svojim izgledom, zbog svog žutog cveta, potseća na malo sunce u zelenoj travi čije nežne latice simbolizuju sunčeve zrake. Njegove bele prozračne semenke, kao male padobrane, i najmanji pokret vazduha lako raznosi omogućavajući mu preživljavanje na velikim prostorima. Mada neki ovu biljku smatraju za korov ona je lekovita i predstavlja riznicu vitamina i minerala. Činjenica je i da je Maslačak u verovanju i kulturi mnogih naroda označavao simbol radosti, istrajnosti, ljubavi i svetlosti u najdubljem značenju.Plastička struktura ovih slika u čijem idejnom okviru se odvija tematska organizacija ima svoje poreklo u realističkom poimanju interpretacije prirodnih formi. Međutim, njena demonstracija formule poetskog realizma u svom estetskom konceptu čiste likovnosti ne isključuje apstrakciju u konačnoj verziji plastičke i pikturalne celine slike. Štaviše, u njenom programsko-poetskom obrascu vizuelizacije tematskog sdražaja u kojem je maslačak postao osnovni i jedini nosilac slikarske priče, došlo je do harmonizovanog prožimanja dve, za likovnu umetnost važne paradigme – realizma i apstrakcije. Realizma u maštovitoj dispoziciji i definisanju različitosti oblika maslačka i apstrakcije u kreaciji nedefinisanog pikturalnog ambijenta favorizovanog prvog plana prikazane biljne forme.

Pritom, maštovito varirane forme maslačka i materijalna organizacija ustreptalih i nežnih pahuljastih latica, situiranih u nadrealni prostor slike apstraktne kolorističke narativnosti, zapravo predstavljaju sami sebe i govore o sebi svojim nemuštim, ali svima razumljivim jezikom emotivnog umetničkog dejstva. Iako ne bez simbolike, koja ovde nije nametnuta, već je samo uslovna i spontana, jer ispoljava istinitost ličnih osećanja umetnice Biljane Ristić, otvarajući istovremeno posredstvom umetničkog dela slikarsku priču o lepoti i velikoj tajni života. U idejni kontekst tog likovnog sadržaja utkani su pored afirmacije uzvišenosti umetničkog dela, čistota i svežina osećanja za lepotu prirode i radosti čovekovog postojanja u njoj.

U Biljaninoj interpretaciji ovog likovniog sdržaja kao samosvojnog područja slike u medijskom izrazu ulja na platnu ramovi nisu ni potrebni. Svaka slika poseduje razgovetan jezik jasne likovne leksike i može da egzistira samostalno kao estetska jedinica, ili u organizacionoj celini diptiha, ili poliptiha tvoreći prošireni vizuelni i značenjski kontekst. U aluzivnosti njihovog idejnog fona definisanog bojom i oblikom, ozračenom tajanstvenom svetlošću proisteklom iz vrednosti boje, verifikovan je i karakter njenog osobenog likovnog rukopisa. Jer, u tom praznovanju kolorita i forme duboko su utkani snevanja, duboka uznemirenja i nedorečena žudnja za svekolikim oslobođenjem sopstvenih emocija. Ovakvu dramu života, ali istovremeno i poeziju životne radosti, u metaforičkom značenju slikarske transpozicije imaju smelosti da prikazuju samo oni umetnici, poput Biljane Ristić, koji gaje iskreno poštovanje za svet u kojem žive i u koji veruju.

Mile Ignjatović

Slučajno odabrana dela :: Ristic Biljana