Vukomanović Radoš

Rođen 02.09.1956.godine. Slikarstvom se bavi preko 30.godina.
Pripada generaciji beogradskih slikara koji su svoja prva slikarska iskustva sticali u ateljeima poznatih srpskih slikara (Gligorijević, Novak, Atanacković ...).
Na desetine samostalnih izložbi i još toliko grupnih.
Stotine prodatih slika širom bivše Jugoslavije, Italije, Švajcarske, Nemačke ...

„Ljudska radost je ćerka potrebe... delatnost koja ne cilja da zadovolji neposrednu potrebu, nego da probudi neko osećanje, neko živo uzbuđenje – divljenje, zadovoljstvo, radoznalost, strepnju – umetnički je čin.“ (Salomon Reinach)

Nešto iz kritika:
-U pitanju je stvaralaštvo čije težnje nisu upućene u „debatama“ moderne umetnosti već neposrednom, iskrenom izražavanju doživljaja sveta uz pomoć jezičkog nasleđa moderne umetnosti.
-U pitanju je svet bez centra, jedan planetarni koktel u kome se mešaju i sudaraju svetlosti prošlosti i senke savremenosti, znaci večnosti i rane prolaznosti. Slike treba doživljavati kao dobru knjigu, koja se može čitati sa više strana.
-Stanje i raspoloženje a to znači volja za životom i trajanjem... i opravdanje što taj vidljivi svet koji nas okružuje može da pruži ne samo zloslutne neizvesnosti već i odušku; a ako dođe radost ili to skupo veselje umetnost samo dobija.
-Vaše slike su izuzetna pojava u novijoj istoriji slikarstva, jer je to jedinstveno slikarstvo u motivima, tehnici i u specifičnom umetnićkom izrazu..
-U delima umetnika Radoša Vukomanovića, ukrštaju se sva opravdana pitanja kroz atmosferu dinamične i napete slike u sukobu sa strukturalizmom, prizorima neuhvatljive elektronske ere i večne zagonetke sopstvene sreće i radosti postojanja.

Kao što lateralno razmišljanje ne služi samo za rešavanje problema,tako je i „lateralno slikarstvo“ povezano sa novim načinima gledanja na stvari i novim idejama svake vrste.
Istraživanje i otkrivanje novih mogućnosti u umetnosti ima neprekidan tok, i istorija umetnosti je ustvari zbirka najrazličitijih inovacija.